Postojao jedan monah kod kojega su po savjet dolazili ljudi iz najudaljenijih krajeva, a važio je za osobu koja je uvijek smirenog i za čovjeka kojeg je nemoguće uvrijediti.
Čuje to neki pokvarenjak i odluči da testira mudraca. Ode do njega i čim ga je ugledao počne da ga vrijeđa i ponižava najgore što je umio. Nakon što mu je ponestalo uvreda, na trenutak je zastao i zapanjen shvatio da je monah i dalje smiren i pribran kao i prije njegovog dolaska.
To strašno iznervira pokvarenjaka, pa nastavi da psuje još crnje i gore nego ranije, ali uzalud – činilo se da to mudraca uopšte ne dotiče.
Kada je ostao bez psovki i izgubio svu energiju, odluči čovjek da priđe monahu i sazna njegovu tajnu.
- Razumem ja te vaše duhovne stvari i kao, nije vas briga šta drugi ljudi misle i govore, ali, ja sam te ponizio i uvrijedio, treba da naučiš da moraš da se boriš za sebe“, rekao mu je čovjek.
- Sinko, mogu li da ti postavim samo 2 pitanja?“, upitao ga je monah progovorivši prvi put.
“Naravno”, reče čovjek.
Ako ti meni doneseš poklon, a ja ga ne prihvatim, kome taj poklon i dalje pripada?”, upita mudrac.
- Pa, ako ne prihvatiš poklon, onda i dalje pripada meni”, odgovori pokvarenjak.
- A sada, sine moj, ako ti za mene imaš samo uvredu, a ja je ne prihvatam, kome ona i dalje pripada?”, zaključi mudri čovjek, okrenu se i ode, a pokvarenjak ostade u čudu.
